Godine koje smo zajedno proveli
Bio sam stariji od Milice. Ona joÅ¡ nije bila devojka a ja sam već izlazio sa devojkama (mada niÅ¡ta ozbiljno) kada sam saznao da joj se dopadam. Naravno ona je za mene bila samo klinka ali iskreno taj kompliment me je radovao. Onda je doÅ¡lo jedno posebno proleće, kada je posle duge tmurne zime granulo sunce i svežina a najveće osveženje bilo je Milicino devojaÄko lice. Ne znam ko se joÅ¡ ne bi zaljubio u nju. Ja sam zaigrao na kartu svoje stare slave nadajući se da nije već prekasno i imao sam sreću da me joÅ¡ hoće. Od tada su poÄeli naÅ¡i lepi dani ali su ih pratili i oni ružni momenti jer Äini mi se da je sve bilo protiv nas.Od svega najgori su bili naÅ¡i temperamenti, izlivi ljubomore i strasti, razliÄiti pogledi i shvatanja u mnogo Äemu, Å¡to je dovodilo do svaÄ‘a i raskida. Da ona je bila sa drugima i ja sam bio sa drugima ali nas je neka magnetska sila uvek ponovo privlaÄila i sastavljala.Kod nas je posle svakog koraka napred odmah dolazio jedan unazad, nikada nikuda nismo stizali. I danas je tako, danas kada nismo zajedno teÅ¡im se jednom stvari: i ona je joÅ¡ uvek sama. A dok je tako ja znam da mi nijedna druga neće pasti na pamet, da ovaj jedini život koji imam pripada samo njoj. Zato je Äakam i Äekaću doveka...